Ravnogorski pokret

AktuelnostiLinkoviBibliotekaRavnogorciIstorijat

Историјско село Ба опет у центру пажње

УЈЕДИНИЛИ СЕ РАВНОГОРЦИ

Припадници разних скупина, које су себе називали Равногорцима, ујединили су се у један снажан Равногорски покрет који ће се истовремено ширити у Србији, Црној гори, Републици Српској и међу Србима у расејању. За овај чин, који је многе обрадовао, изабрали су Марков дан, 8. мај, када је пуковник Дража Михаиловић са групом официра и војника отишао на Равну гору 1941. године. Историја се, једним делом понавља: Конгрес овог уједињења био је у селу Ба, чиме је потврђен континуитет са Светосавским конгресом, одржаним у овом селу пре 61 годину.

У последњих неколико година, нарочито после пада Милошевићевог режима, у Србији су званично регистрована четири Равногорска покрета, а не регистрованих је било - неизбројиво: у сваком граду по један или два. Са сличним називима било их је и у Црној Гори и Републици Српској. После овог уједињења више нико неће моћи да у име Равне Горе ради самостално и на своју руку.

И ако је и на овом Конгресу уједињења било и оних којима ту није било место, јер су се огрешили о Равну гору, није било никаквих инцидената и неспоразума, тако да је владао савршен ред. Јединствени Равногорски покрет упутио је прогас српском народу у коме се наводе разлози уједињења: Ујединили смо се ради одбране вере и нације, правде и истине, Равне горе и Отаџбине, ђенерала и Србина жива, ој, Србијо, где Дража почива!

Осим Повеље о уједињењу, Равногорски покрет је усвојио и Декларацију о својим циљевима коју сви делегати, а било их је око 300, свесрдно прихватили.

--------------------------------------------------------------------------------------

Конгрес је поздравио и Младен Кесеровић, син пуковника Драгутина Кесеровића, команданта Расинског корпуса. Позиву делегата одазвао се и писац ових редова који је говорио о савременим приликама у Србији.

Да би избегли суревњивост и лидерство, јединствени Равногорски покрет нема председника, има само председавајућег, чији је мандат ограничен на годину дана, до следећег конгреса. Занимљиво је да је Конгресу присуствовао и један србин из Призрена (име му намерно не објављујемо) који је говорио у име 16 Срба који данас живе у овом граду. Сви који су били на овом скупу изразили су наду у омасовљење Покрета јер његове редове попуњавају млади људи, унуци старих Равногораца који су још 1941.године посведочили своју љубав према Отаџбини.

--------------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------------

Антоније Ђурић
(преузето из листа СРБИЈА, број 494, јун 2005, страна 6)

 

// Равногорски покрет / Актуелности //
[ Историјат | Равногорци | Линкови | Библиотека | Контакт]