Др Војислав Коштуница

Поздрав Равногорцима

Село Ба, 8. маја 1995.

Данас, више него икада, јасна је права природа, прави карактер двају покрета у Другом светском рату на нашим просторима. У време када се прославља педесет година победе над фашизмом у целом свету, можемо потпуно јасно и сасвим сажето истаћи разлику између Равногорског и комунистичког покрета. Циљеви Равногорског покрета били су ослободилачки, а циљеви комунистичког покрета завојевачки, поробљивачки. Равногорци су се борили да свој народ ослободе. Комунисти су хтели да свој народ поробе. У овим различитим циљевима садржане су све идеолошке и филозофске разлике између двају покрета.

Како је Равногорцима циљ била слобода, они су тежили да се за њу изборе, да је освоје примерним средствима. Та средства су била демократска, а не насилничка. Излажући свој политички и национални програм на Светог Саву у селу Ба 1944. године Равногорци су позвали представнике свих политичких снага и странака. Они нису под страначки барјак гурали све као што су то чинили комунисти; ондашњи отворено, а данашњи прикривено.

Када је о средствима реч, за комунисте није било средстава која нису били спремни да искористе, да употребе у својој борби. Равногорци су били руковођени тежњом да народ сачувају, да му донесу слободу. Сваки људски живот је драгоцен. Равногорци су слободу хтели да освоје тако што ће људске животе чувати. За комунисте људски живот није представљао никакву вредност. То је суштинска разлика између Равногораца и комуниста. Ако су то разлике између Равногораца и комуниста, онда није случајно што је толико неистине ширено о Равногорском покрету све ово време. Требало је прикрити основну чињеницу да је Равногорски покрет био заокупљен освајањем слободе, а да је комунистички покрет заокупљен освајањем власти, некада и сада. Равногорски покрет и генерал Михаиловић убијани су зато и физички и на друге још подмукле начине: лажима и неистинама. Некада ћутањем, али чешће најподмуклијом и најпрљавијом пропагандом. Када није ни то било довољно, стварани су лажни равногорци и равногорски покрети.

Ипак, оно што је расуто широм Србије, по српским јамама, и ви који овде стојите представљате право Равногорство. И баш зато што је прави равногорски, ваш Покрет један једини није регистрован у Србији. У земљи у којој под садашњим режимом сваки башибозук, свака шуша, сваки криминалац може да има своју странку, удружење или верску секту, ви правно не постојите. Ако не постојите правно, постојите стварно. Њихово одбијање да признају ваше постојање само потврђује вашу непатвореност и политичку и моралну чистоту. Од њих вам признање није ни потребно. Оно ће доћи у једној другачијој, демократској Србији. У њој се тек можемо изборити за остварење равногорских идеја.

Време у коме живимо је тешко и политички смутно. Лажни равногорци, који се скривају иза лика генерала Михаиловића, стављају у уста мртвом генералу поруке које он никада не би изрекао. Тврде да је он, као и они, био спреман да се одрекне дела свог народа. Истина је, међутим, сасвим другачија. Равногорски покрет и генерал Михаиловић борили су се за Српство ма где оно било: са ове или оне стране Дрине. На то треба подсетити у часу када после хрватског злочина у Западној Славонији и пре њега они који су на власти и они који као да су на власти остављају део сопственог народа на цедилу. Заправо, погрешно је рећи да га остављају на цедилу. За оне који су се августа 1994. године одрекли дела сопственог народа, не може се рећи да припадају српском народу. Били они на власти или наводно у опозицији.

Генерала Михаиловића и његове саборце, а њега пре свега, красили су храброст, поштење, скромност и непоколебљивост. Сетите се свега што сте преживели и свих оних којих више нема међу вама, несталих по комунистичким стратиштима и изморених у комунистичким робијашницама. Да ли је икоме од вас, који овде стојите, који сте робијали, пала на памет и помисао да се одрекне свог става, да га "ревидира"? Комунисти су "ревидирали" своје ставове: "ревидираца" међу вама нема. Идеја, уверење међу вама јаче је од свега. И то је оно што даје снагу вашем Покрету, што чини суштину равногорске идеје.

Ваше гесло је једноставно: "Равна Гора победити мора!" Иза те поруке је много шта садржано, оно што је честита, стамена домаћинска Србија. Или ћемо њу обновити или нас неће бити. Велики руски књижевник Солжењицин, вративши се у своју Домовину после дугодишњег изгнанства, рекао је: "Треба да стварамо моралну Русију или никакву!" Ми, такође, или ћемо обновити једну такву моралну равногорску Србију или је нећемо стварати.

Још један пут, са најдубљим поштовањем, са свешћу шта сте чинили и учинили и са посебном љубављу према Србији за коју сте се борили, чије идеале најбоље оличавате, желим да вас поздравим на стари начин.

Живели на многаја љета!