Брвнара у Пајазитову

Следећи неимарство својих предака православни Срби су градили богомоље у свим па чак и у најтежим временима по васколики народ србски. Због петовековног ропства под Турцима, као и због разноразних строгих забрана петодеценијске владавине комунизма и атеизма, честити србски домаћини били су принуђени да врло често своје богомоље подижу у забитима и на скровитим местима. Једна од таквих богомоља црква брвнара подигнута је у Шумадијском селу Пајазитову, које се налази на петнаестом километру северозападно од Крагујевца, и то по налогу Врховне команде ђенерала Михаиловића. Припреме за подизање цркве отпочеле су у марту месецу 1943. године. Црква је посвећена Светој Тројици, па је и црквена слава Други дан Тројица. Радови су завршени крајем маја месеца 1944. године. Црква је првобитно била покривена шиндром, а у јесен 1957. године покривена је обичним плехом.
Иначе, црква у Пајазитову је једина жива црква брвнара, не само у Шумадији, него и у целој Србији. Једино у њој се врши служба Божја, причешћују се верници, крштавају се деца, венчавају се младенци, врше се опела и остала чинодејства. Остале цркве брвнаре, којих је на жалост мали број, или имају статус културно-историјског споменика или су порушене, а на прсте једне руке се могу избројати оне које су у фази оправке или подизања изнова на старим темељима. Због свега наведеног црква у Пајазитову је јединствена црква брвнара у целој Србији.

У јуну 2002. године приступило се рестаурацији цркве која је зубом времена оштећена, а у раду су учествовали гардисти из Крагујевца, као и организатор послова, председник Општинског одбора Равногорског покрета Богољуб Ђорђевић, на чијем имању је саграђена црква. Радови су успешно завршени целокупном рестаурацијом и заштитом спољних зидова, као и постављањем нових улазних врата. Обзиром да је стари кров замењен новим, бакарним, да су постављена нова улазна врата и да је сређена унутрашњост цркве, ове године се прикупљају средства за обнову старог звоника или изградњу новог. Иначе, у порти цркве у Пајазитову сваке године се одржава парастос ђенералу Михаиловићу и свим изгинулим равногорцима.
Химном "Боже правде" и почасним поздравом вода Краљевске горске гарде, почео је парастос 14. јула прошле године. Организацију парастоса и дочек многобројних гостију, организовао је Општински одбор Равногорског покрета Крагујевац.
По одржаном парастосу, од стране парохијских свештеника, присутнима се захвалио, што су у толиком броју дошли, Богољуб Ђорђевић председник одбора Крагујевца, и позвао присутне да узму учешће у "Равногорским беседама".

"Беседу" је одржао Блажа Божић, који је подсећањем на ратне дане и голготу коју су прошли равногорци заједно са својим Чичом рекао да "до данас није откривен гроб ђенерала Михаиловића, а да актуелна власт врло мало, такорећи ништа не ради на томе, као и на ревизији судских процеса Михаиловићу и осталим равногорцима". Срећан што види пуно младих на парастосу и поручио је Гарди да настави путем равногорства и светосавља. Главни одбор Равногорског покрета одлучио је да се и убудуће централни парастос ђенералу Михаиловићу одржава на истом месту.
Овом приликом позивамо све равногорце да 13. јула и ове 2003. године дођу у Пајазитово на парастос изгинулим равногорцима.