Равногорски Покрет Шабац
 На
овим просторима годинама је постојала жеља да се Равногорски
покрет учини јаком организацијом. Делимично због деловања у илегали,
а и због људи који су водили Равногорски покрет на овом простору,
он је био осуђен на стагнацију, па је чак дошао у питање и његов
опстанак.
Стварање инфраструктуре је запостављено, на рачун славља која
су се најчешће завршавала пијанкама, и која су само компромитовала
равногорску идеју удаљавајући при том и најверније присталице.
Појавом и укључењем у покрет нових снага, створио се предуслов
да покрет израсте у снагу достојну имену и традицији Ђенерала Драже
Михаиловића и његових четника. Тако су у задњих годину и по дана,
захваљујући великим напорима и активностима новопридошлих чланова
остварени видни резултати у ширењу равногорске речи и идеје на подручју
града Шапца и околине. Међу бројним активностима и наступима у народу
најуспешнија су следећа:
1. За Васкрс (01. 05. 2000. године) освештане су просторије Месног
одбора Мајур уз присуство свештеника СПЦ и бројних угледних и виђенијих
гостију;
2. На прослави Равногорског покрета у селу Ба прошле (2000. године)
и ове године на прослави шездесетогодишњице од устанка на Равној
гори, највећу пажњу привукли смо ми својом бројношћу и изгледом;
 3.
На Видовдан (28. 06. 2000. године) устаљена је прослава у режији
Равногорског покрета. Том приликом одржан је помен четницима палим
за ослобођење Јужне Србије од 1904. до 1907. године код споменика
у дворишту Медицинске школе, у непосредној близини центра града.
Скупу је присуствовао велики број грађана, док је помен одржао Владика
шабачко-ваљевски Лаврентије уз учешће још четворице свештеника СПЦ.
Шабачки равногорци су се тада после дуго времена огласили у медијима.
Био је кратак прилог на Радио "Индекс"- у и у десетоминутној репортажи
у емисији "Слободна Европа". О овом скупу писали су новинари "Српског
ослобођења" и "Семберијских Новина" из Републике Српске, док је
локални лист "Глас Подриња" из Шапца, тада под патронатом бившег
режима, само објавио слику (у рубрици говор фотографија) без пропратног
текста иако су били обавештени.
 Ове
године на Видовдан подигнута је Спомен плоча Четничком ђачком батаљону,
тј. припадницима батаљона који су зверски поубијани од стране комуниста
16. 12. 1944. године у селу Попови код Бијељине. Плоча је подигнута
новцем Душана Трбојевића, старог равногорца из Чикага, и налази
се на Доњошорском гробљу у Шапцу;
4. У протестима опозиције у Шапцу, оставили смо најупечатљивији
утисак спојом организацијом, бројношћу, изгледом (обележја и заставе)
и прогласима које смо делили ("КО'ЕКУДЕ СРБИЈО", "РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ
МОРА", и "КРАЉЕВИНА СРБИЈА"). Током јула и августа (2000. године)
дељени су сваким радним даном и памфлети ("НАРОДЕ СРПСКИ" и "ЈЕДНА
ЛИСТА ПРОТИВ КОМУНИСТА") као и проглас Месног одбора Мајур "ЧУЈТЕ
СРБИ";
5. Уз присуство великог броја чланова и гостију обележили смо парастос
Ђенералу Дражи и свим пострадалим равногорцима, док је једна делегација
отишла на сахрану Принца Томислава Карађорђевића, која је била исти
дан. Овогодишњи скуп (исти дан - 17. јул 2001. године) је нарочито
лепо пропраћен локалним медијима;
6. Слава Свети Илија (крсно име равногораца), како прошле тако
је и ове године видно запажена од стране свог политичког естаблишмента
у граду. Обављен је обичај уз присуство свештенства и много угледних
гостију из Шапца;
7. У току предизборне кампање преко својих плаката и летака, као
и личним контактима, позивали смо народ да гласа за ДОС и Војислава
Коштуницу. На самим изборима (24. 09. 2000. године) доста наших
чланова су били посматрачи испред ДОС-а.
8. На протестима и барикадама које су биле организоване због изборне
крађе, од свих странака и организација у Шапцу, Равногорци су били
најбројнији и најорганизованији;
9. 5. октобра 2000. године, организовано смо отишли у Београд,
и тамо међу првима ушли у Савезну Скупштину, а прва застава која
се завијорила на Скупштини је била наша, црна - равногорска. На
телевизији "СТУДИО Б" јавно смо похваљени од стране иконописца из
Ваљева - Макија;
 10.
Имамо изузетну сарадњу са братствима Манастира Каона и Радовашница,
као и са свим месним Црквама чије нас свештенство цени и подржава
(због нашег односа према Православној вери и СПЦ, као и нашег добровољног
рада у Манастирима). Вреди напоменути и то да је Игуман Николај
- старешина Манастира Радовашница, уједно и духовник Окружног одбора
Равногорског покрета Шабац;
11. У Ваљеву на прослави 2000. година Хришћанства, својим изгледом
и понашањем привукли смо пажњу свих присутних;
12. После легализације Равногорског покрета у Србији, преко свих
средстава јавног информисања у Шапцу, дали смо саопштење о активностима
Равногорског покрета на овој територији у претходном периоду. Од
тада па до данас, користимо сваку прилику да се огласимо у медијима.
Износимо своје ставове и мишљења о сваком догађају за који сматрамо
да је важан и за равногорство и за народ уопште. Нарочито ове јесени
смо активни у животу новина и телевизије у Шапцу кроз та наша оглашавања.
Пажљиво посматрамо и анализирамо политичка збивања у земљи а посебно
у нашем граду;
13. Након легализације покрета у Србији, организовали смо легалну
изборну скупштину, на којој је изабрано општинско руководство Равногорског
покрета у Шапцу. Том приликом легално и уз демократско гласање смењено
је старо руководство у општинској организацији. Нешто потом одржана
је и изборна скупштина Окружног одбора Шабац;
14. Ступили смо у контакте и са емиграцијом. Г - дин Душан Трбојевић
из Чикага (иначе стари ветеран из Другог светског рата) после провере
"ко смо и шта смо", поздравља наш рад;
15. Читава страна у канадском "СРБОБРАНУ", листу из Торонта, посвећена
је животу и раду Одбора из Шапца у једном броју с пролећа 2001.
године. Наш одбор иначе добија листове од неких четничких и равногорских
организација у САД ("ВИДОВДАН", "СРБОБРАН" и "ЧЕТНИЧКЕ НОВИНЕ");
 16.
За прославу Православне Нове године Општински одбор Равногорског
покрета из Владимираца, организовао је културно-уметнички програм
за децу и мештане. Посебно је својом аутентичношћу пленио квиз из
познавања веронауке као и маскенбал на којем су до изражаја највише
дошли малишани. Том приликом су Божић Бата и Деда Мраз делили деци
новогодишње поклоне који су обезбеђени захваљујући донацијама чланова
и симпатизера покрета. Нешто слично организована је и прослава Савин
- дана (27. 01. 2001. године) од стране Месног одбора Мајур. За
Савиндан је подељено сто пакетића за децу, обезбеђених такође од
чланства Равногорског покрета Шабац;
 17.
У фебруару месецу, тачније 18. 02. 2001. године, приликом формирања
Месног одбора у Белотићу (општина Владимирци), одржана је трибина
под називом "СУСРЕТ СА ЧЕТНИШТВОМ". Месни одбор и трибину је формирао
Општински одбор из Владимираца. Као говорници на трибини наступили
су председници Општинских одбора Владимираца и Шапца, председник
Окружног одбора Стеван Шимуновић, као и књижевник и професор Миленко
Марковић. Мештани, како из Белотића, тако и из неколико околних
села су се одазвали позиву Равногорског покрета, и на опште изненађење
организатора за кратко време испунили салу Дома културе у Белотићу.
Ово је само још један показатељ да идеја равногорства није замрла
у српском народу, само је треба на прави начин спроводити. Одзив
за овај скуп је био више него добар, иако су мештани били обавештени
само преко десетак теже приметних обавештења (плаката) и понајвише
личним контактима;
18. Скоро две недеље касније (03. 03. 2001.) у селу Власаници (општина
Владимирци) поново је направљена трибина у организацији шабачких
и владимирачких равногораца, само сада са нешто актуелнијом темом
за општину Владимирци, "ЛАЖИ И ОБМАНЕ ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ". Дом је
опет био пун народа. Тог дана после трибине покрету су приступили
неки нови чланови - вероватно пуни утисака;
 19.
У марту смо покренули петицију у Шапцу посвећену рехабилитацији
Равногорског покрета и изношење мишљења грађана о Ђенералу Дражи
и његовим четницима. Акција је трајала седам дана у центру града
и том приликом је прикупљен огроман број потписа. Акција је одлично
оцењена од свих медија у Шапцу, подржана је од централе покрета,
тј. Главног одбора, а повољно је оцењена и у већини странака и организација,
у политичким круговима како Шапца тако и околине;
 20.
У Манастиру Радовашница на Цвети, одржан је помен свим пострадалим
припадницима Церско-Мајевичке групе корпуса под командом пук. Драгослава
Рачића. Та прилика је уједно искоришћена и за саветовање са старим
равногорцима, који су наши почасни чланови и који подржавају наш
рад. Нажалост, мало је правих и преживелих, али су ту, и још увек
их има. Има ту отреситих и стамених људи и од тих ветерана најактивнији
су: Милорад Ранковић из Бељина, Душан Живановић из Каменице код
Коцељеве, Алекса Глишић из Слепчевића, Тимотије Рељић и Александар
Гавранчић из Шапца, Милосав Коча Марковић из Слепчевића, итд;
21. 29. 04. 2001. године, у част 108 година од рођења Ђенерала
Драже, након Богослужења, издат је парастос српском Чичи. Овај скуп
је организован од стране Месног одбора Белотић и парастос је обављен
у Цркви у Белотићу. Догађај је пропраћен у медијима чисто да се
не заборави и подсети овај народ на мученичку жртву овог српског
сина;
22. 21. 09. 2001. године равногорци из Шапца су остварили контакт
са Кнезом Александром Павловим Карађорђевићем на једном виђењу у
Богатићу. После краћег разговора, Кнез Александар је искрено и срдачно
поздравио нашу борбу за духовни и национални препород српског народа;
23. Само два дана доцније, 23.09.2001. године у селу Мрђеновцу
код Шапца, одржан је помен српском добровољцу Ђорђу Ђурићу, погинулом
код Госпића 1991. године у одбрани Српства. После помена одржана
је трибина посвећена свим пострадалим родољубима палим у ратовима
у претходних десет година;
24. Претходно смо већ поменули да смо ове јесени активнији у животу
локалне политике. При Општинском одбору оформљен је Савет за пропаганду,
те зато више него у ранијем периоду живимо у медијима кроз разна
саопштења за јавност. Урађен је и телевизијски телоп са знаком Равногорског
покрета, који је на екрану док трају саопштења. Користимо прилику
да се бар 2-3 пута месечно огласимо у медијима - што у новинама,
радију или на телевизији. Ове јесени смо направили проглас, у ком
се наша организација обраћа народу ради духовне обнове, враћања
Цркви и својим коренима. Проглас је, без лажне скромности, наишао
на велико одушевљење;
25. У децембру смо организовали акцију добровољног давања крви.
Акцији се, осим чланства, придружио и известан број симпатизера.
Ова активност је позитивно медијски пропраћена.
Шабачки равногорци с поносом истичу свуда и на сваком месту, да
су настављачи светле борбе Ђенерала Драже и свих страдалих припадника
овог покрета, који су били истински борци за своју Православну веру,
Србију и Српство. Дужност нам је да скинемо љагу са имена тих српских
синова, кроз разне манифестације и акције, а посебно својим понашањем.
Горе набројано је само део активности, усмерен ка окупљању свих
Срба и свих родољубивих снага, које мисле исто или слично као равногорци
(што значи српски и Светосавски), под један српски барјак, са циљем
да створимо једну нову, модерну и перспективну државу, која почива
на старим темељима али живи и ради у духу новог времена.
Слободно се може рећи да у Шапцу ова организација доживљава полако
али сигурно своју афирмацију. Тиме су и победили напори нових снага
да се од овог покрета направи име у граду.
Сва потребна документа и извештаје о нашем раду достављамо у централу
покрета. Са Божијом помоћи и без икаквих личних интереса, једино
што можемо да обећамо свим следбеницима и симпатизерима Равногорског
покрета је то, да док год смо у моћи, трудићемо се да распространимо,
омасовимо и ојачамо нашу организацију. Надамо се да ће наш рад убудуће
бити још јачи и делотворнији.
Многи се данас представљају као равногорци. Многе политичке странке
су се богатиле на рачун националне идеје српског народа. Многе су
покушавале да изманипулишу овај покрет и идеју небројено пута, скупљајући
при том само политичке поене.
Свима поручујемо да смо ми јединствени народни и национални покрет,
који нема никакве везе са којекаквим равногорским странкама, које
немају никакве везе са стварношћу.
Сваку донацију и помоћ користимо искључиво у акцијама за добробит
Српства.
С благословом Игумана Манастира Радовашница Оца Николаја,
С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
|
