СКУПШТИНА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА

Скупштина Равногорског покрета, одржана 17. марта 2001. године у Крушевцу коначно је прихватила Решење Министарства правде СРЈ, од 18. октобра 2000. године, којом се Равногорски покрет легализује као нестраначка и надстраначка организација, која тежи да, према аманету Ђенерала Михаиловића, обухвати све народне слојеве. Скупштина, на којој је учествовало 153 делегата већине одбора из Србије и 40 делегата Равногорског четничког покрета из Републике Српске, била је јединствена у закључку да се не може Равногорски покрет свести у оквире политичке партије.

Ово је прва Скупштина Равногорског покрета одржана после уписа у Судски регистар, па је имала и свечани карактер. Верификовани су и мандати председницима одбора за Северну Америку и Канаду, др Милошу Костићу из Вашингтона, за Европу Петру Танасијевићу из Беча и Душану Рсовцу за Аустралију. За председника Равногорског покрета је јавним гласањем, од два предложена кандидата, изабран господин Слободан Ћировић, књижевник из Крагујевца, који надстраначко опредељење Равногорског покрета објашњава цитатом из беседе Ђенерала Михаиловића делегатима Светосавског конгреса у селу Ба, 1944. године:

- Сваки од нас мора имати на уму, да Народни Равногорски покрет није никаква политичка партија и нема намеру да то постане. Он је изнад свих партија и других политичких и неполитичких група. Његова је тежња, да код широких народних маса акредитује минимални државни, национални и социјални програм, који се ни сада, у току рата, ни сутра после рата, кад наступи нормалан живот у земљи, не сме компромитовати ни доводити у питање, нити у целости, нити у деловима. -