Зашто
славимо Марковдан
Сваке године осмог маја на Марковдан (када се слави св.  апостол
и еванђелист Марко) мања или већа група правих Равногораца и следбеника
Равногорског покрета, у свом поклоничком походу, обиђе Мокру пећину
и место где је била Томовића колиба, на Равној Гори. Тога дана,
ту међу тек олистало дрвеће 1941. године, зауставио се, на путу
из Босне, на путу из Пораза у Наду, пуковник Драгољуб - Дража Михаиловић
и невелики број официра и војника,
његових сабораца. Тога дана, у историји Србије, поред Орашца и Такова
уписана је и Равна Гора. У сивилу пораза, у сумраку немоћи, у грчу
гнева, као траг светлости са ове слободне планине јавио се зрачак
Поноса. Тога дана, 8. маја, ту, испред пећине, код колибе, пуковник
Михаиловић развио је заставу Слободе и почео Трећи српски устанак.
 И
као што је Божјом милошћу наше национално биће нераскидиво повезано
са Православљем, тако су се и сва значајна национална збивања код
Срба увек дешавала на верске празнике. Први устанак је почео на
Сретење, други на Цвети. а Трећи на Марковдан.
Међутим. у емигрантској штампи и неким
публикацијама, а што је, нажалост, усвојено код извесних "опозиционих"
странака, које у пропаганди, искључиво ради тренутне популарности,
користе име ђенерала Михаиловића и његов Покрет. појављује се као
датум почетка отпора и 13. мај.
Дакле. постоје два датума која се
прослављају: 8. и 13. мај.
Прво је Радоје Кнежевић у својим записима
споменуо 13. мај.
 Тај
датум наводи и Драган Сотировић у књизи "Србија и Равна Гора" (издање
1991.) и то у једној неубедљивој приповедачкој форми. Он није стигао
на Равну Гору са том првом групом официра. На страни 365 каже: "11.
маја Дража је на Тометином пољу. 12. стиже у село Планиницу. Издавши
наређење мајору Палошевићу да људе одведе и размести изнад села
Коштунића на месту званом "Равна Гора", сам се креће ка селу Струганику
и кући војводе Мишића у нади да ће тамо наћи старог пријатеља мајора
Мишића".
Онда на страни 367 Сотировић наставља:
"Освиће 13. мај. Пуковник Михаиловић
рано ујутру стиже на Равну Гору, први логор непокорене војске. Ту
су већ поустајали и очекују његов ПОВРАТАК (значи да је Михаиловић
већ ту био) први "равногорци" - мајор Палошевић Миодраг, артиљеријски
капетан Рељић Миленко, жандармеријски капетан Милоје Узелац, учитељ
резервни поручник (био је потпоручник) Павле Мешковић, поручник
Бора Илић..."
 У
личном дневнику Милене Мишић, супруге мајора Александра Мишића (а
дневник се пише под непосредним утисцнма и чињеницама) дословно
стоји: " мрачне кишне ноћи...између 10. и 11. маја 1941. године
дошао је Дража Михаиловић пуковник заједно са мајором Миодрагом
Палошевићем и својим наредником Божом...у Струганик...". Овим сведочењем
Милене Мишић, која је са мужем Александром била у кући у Струганику,
побија се конфузна Сотировићева конструкција о кретању и датуму
доласка Михаиловића.
"Пуковник Михаиловић стигаоје 8. маја
1941. године на Равну Гору. место где је формирана прва герилска
јединица не само у Југославији, него и у Европи...где је први пут
слободно залепршала застава једне поробљене земље..." Ово на страни
19, децидирано пише Бранко Лазић у својој књизи "Титов покрет и
режим у Југославији (1941-1946)" - издање 1946. год, Бранко Лазић
је псеудонијум Др. Бра-нислава Страњаковића, једног од најупућенијих
сведока о датуму почетка устанка. Доктор Страњаковић је од првих
дана у Равногорском покрету а био је одговорни члан при Врховиој
команди Југословенске војске у Отаџбини за архиву и документацију.
 8.
мај, као датум почетка устанка, иаводи се и у књизи "Живот једног
краља -мемоари Петра II Карађорђевића. На 162. страни стоји: "Пробили
су се до Равне Горе у Србији...Стигавши тамо 8. маја 1941., основали
су свој штаб...Михаиловић је тако створио први покрет отпора у Другом
светском рату..."
На основу веродостојних сведочења
од већег броја људи из тог краја "да је
Дража дошао на Равну Гору на трећи
дан Ђурђевдана (а то је 8. мај) са чиме су се сложили и двојица
свештеника, прота Миле, парох у Коштунићима од 1936. -1946. године,
као и у то време млади свештеник, родом из Коштунића, а доцније
протонамесник, прота Жарко Томовић из Мионице, и на основу изјаве
непосредног учесника, поручника Боре Идића, коју је дао Равногорском
борцу, Цилету Маријановићу из Љига, а овај то својевремено одмах
и записао, више нема никакве сумње да је датум почетка Равногорског
устанка 8. мај.
Тај датум, 8. мај, добија  индиректну
потврду и у тумачењу Јована Маријановића, који у књизи "Дража Михаиловић
између Британаца и Немаца" - (издање 1979. г.) страна 68 каже: "Према
оскудним расположивим подацима, први Михаиловићеви поверљиви курири
изгледа да су били поједини чланови породице Мишић... Уједној верзији
тврди се даје 12. маја 1941. мајорМишић већ ишао из Струганика у
Београд, где се повезао са пуковником Браниславом Пантићем и потпуковником
Драгославом Павловићем".
Постоје још три извора, која наводе
друга два датума. Ти датуми окуплања устаника су у функцији обавештајннх
служби, које због изузетне конспирације кретања првих герилаца по
терену или личне, слободније интерпретације обавештајних података,
немају релативну историјску тежину. Али навешћу их.
У "Ратном дневнику Врховне команде
Вермахта" (превео Др. Никола Живковић) наводи се 10. мај 1941. године,
као датум почетка отпора на Равној Гори. "Четнички вођа пуковник
Д.М. који није признао капитулацију Југословенске армије, почеоје
отпор на подручју Равне Горе (југозападна Србија) против немачких
окупационих снага".
Исти датум истиче и Дејвид Мартин
у књизи "Мрежа Дезинформација". На страни 57 Мартин пише: "10. маја
1941., пуковник Дража на Равној Гори објавио је наставак рата Немачкој".
И као последњи од ова три извора.
навео бих "Силовање Србије", где Мајк Лис на страни 352 казује:
"12. маја 1941. год. Михаиловић формира штаб ројалистичког отпора
на Равној Гори са официрским кадром".
 На
крају. завршавајући овај осврт на 8. мај, почетак Трећег
српског устанка 1941., могу само да захвалим Богу. што су прави
Равногорци увек били вођени Истином и осећали праве датуме као своје.
Др. Предраг Говедаровић
(Преузето из часописа РАВНОГОРАЦ
– бр 3, август 1995.)
|
